ISO 14064

ISO 14064

Kvantifikacija i izveštavanje o emisijama gasova staklene bašte

ISO 14046 je međunarodni standard za kvantifikaciju i izveštavanje o emisijama gasova staklene bašte. Njegov razvoj počeo je 2002. godine kao dodatak seriji standarda za upravljanje životnom sredinom ISO 14000.

Radna grupa je formirana kako bi pokušala da definiše kako kvantifikovati i izveštavati o emisijama gasova sa efektom staklene bašte (GHG) i kako bi izveštaji mogli biti verifikovani. Cilj je bio da se stvori tehnički rigorozan, ali i politički neutralan standard koji bi bio primenljiv bez obzira na trenutnu politiku neke zemlje. Tako je razvijen ovaj standard i izdat za međunarodnu upotrebnu u martu 2006. godine. U avgustu iste godine američki nacionalni institut za standarde odobrio ga je kao američki nacionalni standard.

Standard se sastoji od 3 dela koji su različitog tehničkog fokusa

Deo 1: Specifikacija sa smernicama na nivou organizacije za kvantifikaciju i izveštavanje o emisijama i uklanjanju gasova staklene bašte

Deo 2: Specifikacija sa uputstvima na nivou projekta  za kvantifikaciju, praćenje i izveštavanje o smanjenju emisije gasova staklene bašte ili poboljšanju uklanjanja

Deo 3: Specifikacija sa uputstvima za validaciju i verifikaciju izjava o gasovima staklene bašte

Efekti klimatskih promena su već danas nesumnjivi. Sve društvene snage su pozvane da daju svoj doprinos smanjenju gasova staklene bašte. Istovremeno, politički pritisak na kompanije i organizacije raste od Pariskog sporazuma. Serija standarda ISO 14064 nudi sledeće benefite:

  • Stvaranje poverenje u Vašu kompaniju i povećanje kredibiliteta kod kupaca
  • Dokaz da zaštitu klime tretirate kao korporativnu odgovornost
  • Uz verifikaciju od strane nezavisne treće strane, napredak vaše organizacije u nastojanju da smanji emisije GHG duž lanca vrednosti na osnovu međunarodno priznatog standarda postaje transparentan
  • Konkurentska prednost

Utvrđivanjem svoje emisije CO2 i njegovom validacijom i verifikacijom, kompanije postižu niz važnih pod ciljeva:

  • Identifikacija oblasti u kojima se emisija CO2 može smanjiti
  • Zadovoljenje potrebe za informacijama zainteresovanih strana koje žele ili moraju da izveštavaju o emisijama u svom lancu snabdevanja
  • Izjave u vezi sa klimatskom prihvatljivošću proizvoda, usluga i organizacija

Privlačenje investitora koji preferiraju ulaganja koja su povoljna za klimu

Okvirna Konvencija o klimatskim promenama (UNFCCC) usvojena je na Konferenciji Ujedinjenih nacija o životnoj sredini i razvoju u Rio de Žaneiru 1992. godine. Cilj je bio stabilizacija koncentracije gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi na prihvatljivom nivou, kako bi se suzbile ozbiljne posledice klimatskih promena. Konvencija je stupila na snagu 1994. nakon retifikacije od strane 50. zemlje.

Od tada, potpisnici su se sastajali na tzv. COPs konferencijama (Conference of the Parties) radi dogovora o tome kako nastaviti sa međunarodnim naporima za zaštitu klime. 1997. godine konferencija je održana u Japanu, gde je usvojen Kyoto Protocol kao prvi pravno obavezujući dokument za ograničenje i smanjenje emisije gasova staklene bašte za industrijske zemlje.

Međutim, iz razloga što mnoge industrijske zemlje koje spadaju u glavne zagađivače nisu postale članovi Kyoto Protocola, on je pokrio samo otprilike 12% globalne emisije gasova.

Kyoto Protocol zamenjen je Pariskim sporazumom 2021. godine. Potpisivanjem Sporazuma države su se obavezale da će povećanje prosečne globalne temperature do kraja veka zadržati znatno ispod 2°C u odnosu na predindustrijski period, kao i da će stremiti tome da zagrevanje ne pređe 1,5 °C. Tako je granica od dva stepena postala zvaničan cilj za sve, a Pariski sporazum glavni instrument i okvir za borbu protiv klimatskih promena.

Sličnosti i razlike GHG Protokola i ISO 14064

Zasnovani su na istim principima releventnosti, potpunosti, doslednosti, tačnosti i transparentnosti. Oba standarda koriste iste vrednosti potencijala globalnog zagrevanja za pretvaranje različitih gasova sa efektom staklene bašte u jedinice ekvivalenta ugljen-dioksida (CO2e). Pored toga, omogućavaju fleksibilnost i prilagođavanje specifičnom kontekstu i ciljevima svake organizacije i podstiču kontinuirano poboljšanje i angažovanje zainteresovanih strana.

Jedna od glavnih razlika između Protokola sa efektom staklene bašte i standarda za kvantifikaciju i izveštavanje o emisijama gasova staklene bašte je njihov obim i primenjivost. GHG Protokol je sveobuhvatniji i detaljniji. Pokriva širi spektar sektora, izvora i aktivnosti, i pruža više smernica i alata za računovodstvo i upravljanje GHG. ISO 14064 je opštiji i sažetiji, fokusirajući se na zahteve i specifikacije za kvantifikaciju, praćenje, izveštavanje i verifikaciju GHG, i ostavlja više prostora za tumačenje i prilagođavanje. Druga razlika je njihovo prepoznavanje i prihvatanje. Protokol GHG se više koristi i na njega se pozivaju programi, inicijative i platforme dobrovoljnog i obaveznog izveštavanja.

 

Opcija sertifikacije korporativnog ugljičnog otiska (CCF) na osnovu ISO 14064-3 prikladna je za kompanije u svim sektorima koje žele da daju doprinos zaštiti klime, i poboljšaju svoj imidž fokusirajući se na održivost i upravljanje klimom. Uz verifikaciju od strane nezavisne treće strane, napredak Vaše kompanije u nastojanju da smanji emisije gasova sa efektom staklene bašte duž lanca vrednosti na osnovu ISO 14064 postaje transparentan.

BENEFITI

Jačanje poverenja u kompanije sa TISAX sertifikatom

Pružanjem poverenja i razumevanjem ključnih aspekata u procesu sertifikacije grade se stabilni i prijateljski odnosi koji čine potporu za napredak u poslovanju.

  • icon Stvaranje poverenje u Vašu kompaniju i povećanje kredibiliteta kod kupaca
  • icon Dokaz da zaštitu klime tretirate kao korporativnu odgovornost
  • icon Uz verifikaciju od strane nezavisne treće strane, napredak vaše organizacije u nastojanju da smanji emisije GHG duž lanca vrednosti na osnovu međunarodno priznatog standarda postaje transparentan
  • icon Konkurentska prednost

POVEZANI STANDARDI