Reciklaža – opasan i neopasan otpad
Pojam reciklaža odnosi se na izdvajanje materijala iz otpada i njegovo ponovno stavljanje u upotrebu. Obuhvata sakupljanje, izdvajanje, preradu i izradu novih proizvoda iz iskorišćenih materijala ili stvari.
Reciklaža igra ključnu ulogu u smanjenju otpada, a ujedno predstavlja i treću komponentu u nizu obrade otpada koja glasi „redukuj, ponovo koristi i recikliraj“. Ima za cilj održivost životne sredine zamenom ulaznih sirovina i preusmeravanjem izlaza otpada iz ekonomskog sistema. Postoji nekoliko ISO standarda koji se odnose na recikliranje kao što su ISO 15270:2008 za otpad od plastike i ISO 14001:2015 za kontrolu upravljanja reciklažom u menadžmentu zaštite životne sredine kao i novi standard OK RECYCLE koji određuje procenat udela iskorišćenog otpada u proizvodu.
Rezultat reciklaže materijala je sveža zaliha istog materijala. To se postiže kada se recikliraju određene vrste materijala, poput metalnih limenki, koje postaju limenke iznova i iznova, neograničeno dugo, bez gubitka čistoće u proizvodu. Drugi oblik reciklaže je spašavanje određenih materijala iz složenih proizvoda zbog njihove unutrašnje vrednosti (kao što je olovo iz akumulatora automobila) ili zbog njihove opasne prirode.
U zavisnosti od opasnih karakteristika koje utiču na zdravlje ljudi i životnu sredinu otpad može biti:
1) inertni
2) neopasan
3) opasan
Inertni otpad je otpad koji nije podložan fizičkim, hemijskim ili biološkim promenama, ne rastvara se, ne sagoreva ili na drugi način fizički ili hemijski reaguje, nije biološki razgradiv ili ne utiče nepovoljno na druge materije sa kojima dolazi u kontakt na način koji može da dovede do zagađenja životne sredine ili ugroze ljudsko zdravlje.
Opasan otpad po svom poreklu, sastavu ili koncentraciji opasnih materija može prouzrokovati opasnost po životnu sredinu i zdravlje ljudi i ima najmanje jednu od opasnih karakteristika utvrđenih posebnim propisima, uključujući i ambalažu u koju se nalazio ili nalazi.
Neopasan otpad nema nijednu od karakteristika opasnog otpada.
Sa opasnim otpadom se mora upravljati na način kojim se obezbeđuje najmanji rizik po ugrožavanje života i zdravlja ljudi i životne sredine. Kontrole i mere se odnose na smanjenje: zagađenja voda, vazduha i zemljišta, opasnosti po biljni i životinjski svet, opasnosti od nastajanja udesa, eksplozija ili požara, negativnih uticaja na predele i prirodna dobra posebnih vrednosti, nivoa buke i neprijatnih mirisa.
Svako kretanje otpada prati poseban dokument tj. Dokument o kretanju otpada. Kako postoji opasan i neopasan otpad tako postoji i Dokument o kretanju opasnog otpada i Dokument o kretanju neopasnog otpada.
Otpad se predaje ovlašćenom operateru na odlaganje ili dalji tretman. Operater je firma koja poseduje dozvolu za transport, sakupljanje, skladištenje, tretman ili odlaganje otpada, izdatu od strane odgovarajućeg državnog organa (Opštinska uprava, Pokrajinski sekretarijat ili Ministarstvo). U svakoj dozvoli tačno je propisano koje vrste otpada može operater da preuzima i šta može sa njima da radi, na kojoj lokaciji itd. Operater nakon preuzimanja otpada izdaje Dokument o kretanju otpada, koji je jedini zvanični dokument da ste predali svoj otpad na propisan način. Detaljnije o dozvolama za upravljanje otpadom možete pronaći na sledećem linku: https://www.ekologija.gov.rs/dozvole-obrasci/upravljanje-otpadom
Pri kretanju otpada svaka strana zadržava po jedan primerak. Na ovaj način sprečavaju se zloupotrebe i štiti se životna sredina. Proizvođač tj. vlasnik otpada odgovoran je za sve troškove upravljanja otpadom. Vlasništvo nad otpadom prestaje kada sledeći vlasnik preuzme otpad i primi Dokument o kretanju otpada.
Koristan link: https://www.ekologija.gov.rs/dokumenta/upravljanje-otpadom/zakoni