Halal standard
Halal standard čini set pravila i smernica za proizvodnju i pripremu hrane koji su u skladu sa islamskim verskim običajima. Zahtevi standarda potiču iz Kurana i Šerijatskog zakona te propisuju šta je dozvoljeno (halal) a šta je zabranjeno (haram). “Dozvoljeno” se odnosi na hranu koja je pripremljena po šerijatskim zakonima, te većina muslimana širom sveta primenjuje ovaj način ishrane.
Halal između ostalog zabranjuje upotrebu: svinjskog mesa, krvi, alkohola, mesa mrtvih životinja, mesoždera, magarca, psa, ptica grabljivica; hrane koja se priprema sa vinom, kolača sa bilo kojom vrstom alkohola, hrane koja sadrži emulgatore na bazi svinjske ili životinjske masti itd.
Halal je primenljiv na različite vrste proizvoda i usluga: hranu, kozmetiku, lekove, odeću, obuću, nameštaj, turizam i ugostiteljstvo, špediciju, bankarstvo i berzansko poslovanje, а najčešće se primenjuje u prehrambenoj i farmaceutskoj industriji, kao i proizvodnji kozmetike.
Zahtevi
Na samom početku procesa proizvodnje mora se osigurati da su sirovine halal i zdravstveno bezbedne za upotrebu. Posebna pažnja se mora obratiti na sirovine životinjskog porekla koje moraju imati važeći halal sertifikat.
Tokom procesa proizvodnje sme da se koristiti samo oprema na koju je primenjena dobra higijenska praksa (GHP). Takođe, mora se voditi računa da se alati i oprema koji se koriste u procesu proizvodnje, koriste samo za halal sirovine i proizvode. Gotov proizvod ne sme sadržati haram sastojke, a ukoliko se radi o proizvodima životinjskog porekla, mora se voditi računa o tome da je meso dobijeno u skladu sa Šerijatskim zakonom. Tokom proizvodnje, ali i kasnije tokom skladištenja i transporta, vodi se računa da ne dođe do mešanja ili unakrsne kontaminacije halal i haram sirovina i proizvoda.
Ambalaža mora biti od dozvoljenih materjala, a podaci na pakovanju jasni i čitki. Ne smeju se davati lažni podaci i kupci dovoditi u zabludu. Sme se koristiti logo organizacije koja izdaje sertifikat, ali se u samom nazivu proizvoda ne sme koristiti reč “halal”.
Objekat mora biti higijenski ispravan. Prostorije moraju imati vrata i prozore, kako bi proizvodni prostor bio zaštićen od najezde štetočina. Proizvodna oprema i alati moraju biti čisti i na njima ne smeju biti ostaci haram proizvoda. U objektu je zabranjeno zadržavanje i boravak radnika mimo radnog vremena. U objekat se ne smeju unositi haram proizvodi, alkohol, ni alkoholni derivati. Nije dozvoljena upotreba četki sa životinjskom dlakom.
Zahtevi koje Halal stavlja pred proizvođače su najstriktniji kada je u pitanju mesna industrija. Da bi meso bilo Halal, klanje dozvoljenih životinja mora biti u skladu sa sledećim zahtevima. Naime, životinja koja se kolje mora biti pažljivo tretirana, zdrava i živa, a osoba koja obavlja čin klanja mora biti psihički zdrava i osposobljen za tu aktivnost. Zabranjeno je da to radi osoba pod dejstvom alkohola, a takođe je zabranjeno da to radi neko ko nije musliman, hiršćanin ili Jevrejin. Propisane su i metode obuzdavanja prilikom klanja.
Proces sertifikacije
Najveći broj zahteva Halal standarda su identični sa HACCP sistemom i ISO 9001 standardom, što organizacijama koje su uspostavile neki od ova dva sistema znatno olakšava pripremu za sertifikaciju.
Da bi jedan proizvodni proces dobio Halal sertifikat potrebno je da se primeni niz kontrolisanih postupaka koji su u skladu sa islamskim propisima.
Za razliku od ostalih standarda, Halal sertifikacija nije u klasičnom sistemu sertifikacije i akreditacije. Sertifikate za ovaj sistem dodeljuju organizacije ovlašćene od strane islamske verske zajednice. U Srbiji postoji zvanična organizacija za dodelu Halal sertifikata Halal agencija Islamske zajednice Srbije. Firma koja je zainteresovana za uvođenje ovog standarda mora aplicirati Agenciji Islamske zajednice. Tom prilikom zainteresovana firma daje izjavu da su joj poznati svi zakoni koji se odnose na Halal standard, kao i sve zabrane koje proističu iz njega.
Nakon toga sprovodi se postupak gde se utvrđuje da li su sirovine koje se koriste u proizvodnji dozvoljene prema zakonu muslimana. Nakon ispunjenja predviđenih uslova izdaje se Halal sertifikat i odobrava se upotreba Halal znaka na pakovanju proizvoda. Halal znakom mogu se koristiti Agencija, proizvođači koji su uspešno ispunili osnovni Halal standard, prodavci i distributeri Halal proizvoda, kao i drugi korisnici po odobrenju Agencije.
Sertifikat važi godinu dana i u toku trajanja sertifikata vrši se redovna kontrola od strane Halal kontrolora, kao i uzorkovanje proizvoda sa tržišta. Na taj način se obezbeđuje sigurnost da neće doći do oharamljenja (religijskog skrnavljenja) proizvoda u bilo kojoj fazi proizvodnje.
Opasnosti kod primene Halal standarda
Npr. riba spremljena sa vinom, različiti kolači i sladoled koji sadrže rum, liker ili bilo koju vrstu alkohola. Mnoga hrana sadrži tzv. emulgatore koji služe da produže rok trajanja ili daju određena svojstva hrani, kao što su boja, ukus itd. Mnogi od njih su životinjskog porekla – svinjskog, što ih čini neprihvatljivim sa stanovišta Halal standarda. Tipičan primer su želatinaste mase koje se često koriste u pripremi hrane, ali i u farmaceutskoj industriji.
Pored korišćenja Halal sastojaka treba obratiti posebnu pažnju i na kroskontaminaciju, odnosno opasnost da u proizvodnji ili procesu pripreme hrane dođe do kontakta Halal sastojaka sa Haram, što bi poništilo “ispravnost” ukupnog proizvoda. To znači da se ne sme koristiti isti pribor ili posuđe za spremanje Halal i ne-Halal hrane. Mora se voditi računa o sastojcima sredstava za čišćenje, a proizvodne linije za proizvodnju Halal hrane moraju biti potpuno odvojeni od ostatka procesa koji može biti “oharamljen”.