Energetska kriza
Pandemija, toplotni talasi, suše i nemiri dovede do globalne energetske krize. Evropa se danas suočava sa najvećim cenama energenata na svetu, ali narasli energetski troškovi nisu zaobišli ni ostale zemlje.
Energija je od ključnog značaja za organizacijske operacije i može zauzeti veliku stavku u strukturi troškova. Ideja je optimizovati utroške energije kroz ceo lanac proizvodnje, od sirovina do reciklaže. Osim ekonomskih troškova energije, energija može nametnuti i dodatne ekološke i društvene troškove iscrpljivanjem prirodnih resursa, a doprinosi i problemima kao što su klimatske promene.
Preduzeća, kao veliki potrošači energije, moraju da razmotre kako mogu da kontrolišu njeno korišćenje. Bez efikasnog upravljanja energijom, režijski troškovi se povećavaju, profit se smanjuje, a preduzeća mogu postati manje konkurentna na tržištima na kojima služe.
ISO 50001 pruža mogućnost organizacijama da povećaju energetsku efikasnost, smanje troškove i umanje negativan uticaj na životnu sredinu. Iako je pre svega namenjen industriji, standard se može primeniti na bilo koju vrstu organizacije koja želi efektivno da upravlja upotrebom energije i njenom efikasnošću.
Mere energetske efikasnosti po pitanju uštede energije mogu da se odnose na korišćenje energetski efikasnih uređaja za grejanje i hlađenje, poboljšanje izolacionih svojstava objekta, korišćenje solarnih sistema za zagrevanje potrošne vode, korišćenje rasvete sa manjom potrošnjom energije, korišćenje ICT opreme za malom potrošnjom energije, upravljanje grejanjem i osvetljenjem kada nismo u objektu, korišćenje obnovljivih izvora za dobijanje energije, u industriji: korišćenje energetski efikasnih pogonskih motora, korišćenje prevoznih sredstava sa nižom potrošnjom.
Primeri zemalja iz našeg okruženja mogu nam poslužiti da i mi na kreativne načine učestvojemo u borbi protiv energetske krize i rasta cena. Npr. Nemačka, Francuska i Španija uvode pravila koja tokom zime ograničavaju grejanje u javnim zgradama na 19 stepeni celzijusa. Francuska i Španija takođe su uvele minimalno ograničenje temperature za klimatizovane zgrade leti, na 26 i 27 stepeni celzijusa.
Još jedan od predloga jeste gašenje svetla, gde je ideja da javne zgrade i spomenici više ne budu osvetljeni noću, kao i da izlozi od prodavnica noću ne svetle. Ova kriza mogla bi da posluži i kao ogroman podsticaj za primenu obnovljive energije. Skraćivanje radne nedelje, rad od kuće i skraćenje radnog vremena u periodima najveće potrošnje energije takođe bi mogli da doprinesu uštedi.
Energetska efikasnost, koja podrazumeva da se procesi na isti način obavljaju sa manje energije, postaje imperativ u poslovanju firmi kako bi zajedno sa uvođenjem i sprovođenjem ostalih mera Vlade postigli planirane uštede energije.