Carbon footprint standard
Klimatske promene su velika pretnja za budućnost naše planete. Kako bismo preduzeli konkretne korake koji imaju za cilj ublažavanje klimatskih promena neophodni su nam čvrsti standardi za merenje emisije ugljendioksida kao štetnog uticaja na životnu sredinu.
Carbon footprint tj. karbonski otisak predstavlja ukupnu emisiju gasova sa efektom staklene bašte koja je direktno i indirektno izazvana od strane pojedinca, organizacije, događaja ili proizvoda. Pojednostavljeno rečeno, karbonski otisak je mera ljudskog uticaja na životnu sredinu i klimatske promene.
Kako potrošači postaju svesniji svojeg karbonskog otiska, sve je veća potražnja za robom i uslugama sa smanjenim štetnim uticajem na životnu sredinu.
Ugljenični otisak proizvoda (PCF) je sredstvo za merenje, upravljanje i saopštavanje emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG) u vezi sa robom i uslugama. Karbonski otisak je zasnovan na proceni životnog ciklusa (LCA), ali se fokusira na pitanje globalnog zagrevanja.
Sve veći broj kompanija kvantifikuje karbonski otisak svojih proizvoda, iz više razloga:
- Povećanje tržišne reputacije
- Olakšanje mogućnosti praćenja performansi i napretka u smanjenju emisija GHG i/ili povećanju uklanjanja GHG
- Poboljšanje imidža organizacije
- Smanjenje troškova
- Zadovoljenje zahteva javnosti
Različiti PCF standardi daju kompanijama smernice i podržavaju kredibilitet metrike karbonskog otiska na tržištu, a kao odgovor na potrebu za transparentnošću o emisijama gasova sa efektom staklene bašte (GHG) proizvoda, razvijeno je nekoliko metodologija. Trenutne metodologije se mogu podeliti u dve grupe:
Grupa 1: Metodologije koje pokrivaju samo emisije i uticaje u vezi sa klimatskim promenama.
Grupa 2: Metodologije koje imaju širi obim, pokrivajući pitanja životne sredine izvan klimatskih promena.
Metodologije koje pripadaju grupi 1:
- Standard ISO 14067 – U velikoj meri nadograđuje se na druge postojeće ISO standarde za LCA i objavljen je 2018. Može se smatrati međunarodnim referentnim standardom za sprovođenje PCF-a.
- Nacionalni standardi kao što je PAS 2050, koji je razvijen od strane BSI (Britanski institu za standarde). Ovaj standard ima široku primenu i smatra se prvim standardom za karbonski otisak koji se koristi na međunarodnom nivou.
- Standard proizvoda GHG protokola. Razvijen je da bude u skladu sa prvom verzijom PAS 2050, s tim što Standard za proizvode GHG protokola uključuje zahteve za javno izveštavanje. Protokol GHG takođe pruža dodatne standarde za korporativne procene i proračune u vezi sa projektima.
Metodologije koje pripadaju grupi 2:
- Otisak proizvoda na životnu sredinu (PEF). Ovu metodu preporučuje EU i ima za cilj harmonizaciju postojećih LCA standarda. Zahteva da se izračuna 16 kategorija uticaja, ali neki aktuelni zakonski predlozi preporučuju metod sa klimatskim promenama kao jedinim indikatorom za izveštavanje o PCF.
- Nacionalni standardi kao što je BP Ks30-323-0 koji je razvila francuska vlada (AFNOR), testiran 2011. i finalizovan 2015. Slično PEF-u, on pokriva brojne kategorije uticaja. Indikator klimatskih promena se može izvesti zasebno ako je potrebno.
- EN 15804, evropski standard koji obezbeđuje osnovna pravila za kategoriju proizvoda za sve građevinske proizvode i usluge. Kao i druge metode sa više kriterijuma, on pokriva skup obaveznih indikatora uticaja na životnu sredinu, uključujući klimatske promene.
Opcija sertifikacije CCF (korporativni karbonski otisak) otvorena je za kompanije i organizacije u svim sektorima. Cilj je svakoga ko želi da da doprinos zaštiti klime, poveća poverenje u prenošenje svog otiska CO2 i poboljša sopstveni spoljni imidž fokusirajući se na održivost i upravljanje klimom. Korporativni karbonski otisak (CCF) pokriva sve direktne i indirektne emisije u vezi sa aktivnostima kompanije što znači da su uključene emisije u celom lancu vrednosti.